01 Шта је ученички парламент?

Закон о основама система образовања и васпитања ( сл. гл. 62/03. год.) пружа могућност да се у школи формира ученички парламент. Ученички парламент представља законску могућност да се у школама чује реч ученика, кад су у питању све теме, активности,прописи који се односе на ученике и утичу на њихов живот, здравље,успех у школи и тиме на њихову будућност. Ученички парламент заступа интересе свих ученика школе. Ученички парламент своје предлоге и сугестије доставља директору, школском одбору, наставничком већу и савету родитеља.

Ученички парламент школе чине по два представника из сваког одељења. Бира се сваке године и има свог председника. Парламент се састаје 4 пута годишње а по потреби и више пута. Разматра све теме од значаја за живот и рад свих ученика у школи.

02 Организација

У последња два разреда основне школе организује се Ученички парламент (у даљем тексту: Парламент) ради:

1) давања мишљења и предлога стручним органима, Школском одбору, Савету родитеља и директору о: правилима понашања у школи, мерама безбедности ученика, Годишњем плану рада, Школском развојном плану, Школском програму, начину уређивања школског простора, избору уџбеника, слободним и ваннаставним активностима, учешћу на спортским и другим такмичењима и организацији свих манифестација ученика у школи и ван ње и другим питањима од значаја за њихово образовање;

2) разматрања односа и сарадње ученика и наставника, васпитача или стручног сарадника и атмосфере у школи;

3) обавештавања ученика о питањима од посебног значаја за њихово школовање и о активностима ученичког парламента;

4) активног учешћа у процесу планирања развоја школе и у самовредновању школе;

5) предлагања чланова Стручног актива за развојно планирање из реда ученика.

03 Чланови

Парламент бира два представника ученика који учествују у раду Школског одбора, односно проширеног сазива Школског одбора, без права одлучивања.

На седнице Наставничког већа могу се позивати и представници Ученичког парламента, када дају своје предлоге и мишљења по питањима у складу са Законом и Статутом школе.

Чланове Парламента бирају ученици одељењских заједница седмог и осмог разреда, сваке школске године.

Седнице Ученичког парламента сазива и њима руководи председник, којег између себе, већином гласова од укупног броја чланова, бирају чланови тог органа. На исти начин бира

се и заменик председника, који сазива седнице и њима руководи у случају спречености председника.

Рад Ученичког парламента регулисан је Пословником о раду.

Ученички парламенти школа могу да се удруже у заједницу ученичких парламената.

04 Значај Парламента

· Због тога што гарантује основне слободе ученика, кроз остваривање права на слободу говора, изражавања, слободу удруживања, слободу изражавања сопственог мишљења.

· Ученички парламент омогућава лични развој ученика.

· Пружа могућност колективног одлучивања кроз ученичке парламенте и доприноси побољшању атмосфере и живота у школи.

· Ученички парламент доприноси развоју колективног односа и изградњу партнерства са наставницима, стручним сарадницима, директорима и органима школе.

· Ученички парламент је место које омогућава сарадњу, уважавање различитих аргументација и ставова.

· Ученички парламент подразумева усвајање демократског знања и вредности, кроз прихватање различитости.

· Ученички парламент омогућава развој демократске културе.

· Ученички парламент омогућава бољу комуникацију и подстиче доношење заједничких одлука прихватљивих за све стране.

05 Зашто је битан Парламент?

· Зато што ученици најбоље разумеју своје потребе.

· Зато што најбоље препознају своје проблеме и проблеме својих вршњака те у том смислу могу да омогуће школи да им што боље изађе у сусрет.

· Зато што ученички парламент пружа могућност учешћа свих ученика без обзира на расну, верску, националну, имовинску или полну припадност.

· Зато што се кроз ученички парламент лакше чује глас свих група и подгрупа у школи било да су у питању избеглице, интерно расељена лица, мањинске групе или лица са сметњама у развоју.

· Зато што млади треба да учествују у процесу одлучивања, јер на тај начин јачају своје самопоуздање и постају одговорне личности.

· Зато што ће се школске одлуке боље и спремније реализовати.

· Зато што се развија демократско друштво и праведније уређује школски живот.